Приступачност света који се пружа изван нашег погледа и знања помало је потиснула жанр путописа који је суверено владао књижевношћу хранећи откривалачку страст читаоца. Марио Лигуори путовањима и размишљањима даје сасвим нови смисао. У кратким текстовима посвећеним градовима успева да сагледа и оно што надилази географску дефинисаност града и да опише оно што није увек даровано погледу – дубину емоције и страст путовања. Као што је Итало Калвино исписивао приповест Невидљиви градови, тако и Лигуори у видљивом назире невидљиво, велике и мале приче у истом. Посебан куриозитет су фотографије с ових необичних „путољубља“ које паралелно са текстом формирају паралелну визуелну причу.