Овим законом регулисана су бројна правна питања која се односе на становање и одржавање стамбених зграда. Закон се заснива на концепту одрживог развоја становања који се утврђује као јавни интерес.
У области одржавања зграда, законодавац поставља правни оквир за адекватно управљање зградама и уређује питања, као што су односи власника посебних делова у згради, начин управљања и одржавања зграде, поверавање појединих послова из надлежности стамбене заједнице професионалном управнику, начин употребе заједничких делова зграде, начин учешћа у трошковима одржавања и управљања зградом. С обзиром на то да се напушта начело добровољног управљања зградом, предвиђена је и могућност увођења професионалног управника. Законом су предвиђене и мере за побољшање енергетске ефикасности стамбеног фонда и дефинисани су основни аспекти и мере за остваривање права на становање.
Овај закон представља једну врсту „омнибус“ прописа, јер његовим ступањем на снагу престају да важе: Закон о становању, Закон о одржавању стамбених зграда и Закон о социјалном становању.