Код нас данас
не постоји самосвојнији стил размишљања и излагања од стила Александре Манчић.
Делује тако присно и једноставно, али се иза њега скривају богата и далекосежна
значења. Оно што је у погледу академског говора чинио Мишел Сер, чини и она на
свој начин: њену критичку интерпретацију проблема одликују аутентични тон и
аутентични књижевни потпис.
Она је јединствени истраживач у нашој
модерној култури, врсни познавалац мистичке књижевности и теорије и поетике
превођења. Настављајући продубљено студирање у области коју је такорећи прва
артикулисала у свету – у области превођења идеја, у овој књизи полази, као од
кључне, од забелешке Џона Флорија, Бруновог пријатеља и преводиоца Монтењевих Есеја на енглески: From
translation all science had it’s of-spring. Овај вишезначан, вишесмеран или барем
реверзибилан исказ да је читава наука с превођењем доживела процват покреће
размишљања о сложеним односима између мишљења и превођења. Пред нама је увод у
теоријско и поетичко читање Ђордана Бруна, филозофа сукоба и парадокса,
филозофа посвећеног стварању екуменске филозофије у којој се међусобно
супротстављене перспективе и привидно противречни ставови могу помирити у
далекосежну визију човекових тежњи.