Ова књига указује на промене у слици Напуља, која врви од стереотипа и предрасуда, од првог српског путописа о том граду (Његошево Писмо Димитрију Владисављевићу) до Хиперборејаца Милоша Црњанског. Напуљ је у српским путописима лепо, сунчано, идилично место, мада је у исто време доживљаван као варљива и опасна варош, коју насељавају сумњиви, препотентни људи, лишени морала.Марио Лигуори је у свом истраживању, спроведеном с великом посвећеношћу, јасним стилом и прецизном методологијом, показао завидан ниво компетенције да истражује српске путописе о Напуљу. Његов закључак је драгоцена констатација да су две слике о Напуљу најупечатљивије у историји српског путописа о том граду: једна је позитивна представа о бајном заливу; друга је виђење Напуља као раја у којем ђаволи обитавају.Проф. др Ивана Живанчевић Секеруш'
прво издање, 2015, 13,5 х 20 цм, 152 стр., броширан повез, латиница, ISBN 978-86-519-1351-1