Налазите се | Аутори - Душко М. Ковачевић
Душко М. Ковачевић
Душко М. Ковачевић (12. новембар 1956, Крајишник, Банат) је српски историчар који се углавном бави историјом Срба у 19. веку, посебно српским народом у Хабзбуршкој монархији.
 
Биографија
 
Школовао се у месту рођења где је завршио основну школу, гимназију је похађао у Зрењанину а студирао је на Групи за историју Филозофског факултета у Новом Саду где је дипломирао 1980. године. Асистент за предмет Општа историја новог века на Катедри за историју Филозофског факултета у Новом Саду изабран је 1985. године. Магистрирао је на Филозофском факултету у Београду 1989. године са тезом Политичка делатност Јакова Игњатовића. За докторску дисертацију о међународним односима истраживао је 1993. године у архивима у Москви. Докторирао је 1998. са дисертацијом Србија и Русија од Берлинског конгреса до абдикације краја Милана (1878—1889) на Филозофском факултету у Новом Саду (објављена као књига 2003). Постао је редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду на одсеку за Историју 2006. године, где предаје Општу историју Новог века II (период од Француске буржоаске револуције до слома комунистичких држава источне Европе у 20. веку). Нарочиту пажњу у својим истраживањима посвећује историји Русије у новом веку, историји српског народа у Хабзбуршкој монархији и историји српске цркве и фрушкогорских манастира. Објавио је више десетина научних и стручних радова.
 
Важнији радови
 
Васа Живковић – живот, рад и песништво, Народна библиотека Панчево – Матица Српска – Народна библиотека Србије, Београд 1990.
Јаков Игњатовић. Политичка биографија, Кровови, Сремски Карловци 1994. (друго издање Завод за уџбенике и наставна средства, 2006)
Годишњи извештаји Министарства иностраних дела Руске империје о Србији и Босни и Херцеговини (1878-1903), САНУ, Нови Сад, 1996. (заједно са Љ. В. Кузмичов)
Париска мировна конференција и мировни уговори из 1947, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад 1996. (заједно са Б. Ћурчићем)
Преписка Јакова Игњатовића, Зборник радова, Писма као историјски извор, Београд, 2001.
1804. Први српски устанак, Змај, Нови Сад 2004.
Скупштинске беседе краља Милана. О стопедесетогодишњици рођења (1854–2004), Филозофски факултет, Нови Сад, 2005.
Манастир Велика Ремета у XVIII веку, Споменица Историјског архива Срем, 5, Сремска Митровица, 2006, 64-77.
Дивша–Ђипша. Манастир Светог Николе, Прометеј, Нови Сад, 2007.
Фрушка гора, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2007 (коаутор)
Светозар Милетић. Живот и политика (1826—1901), Завод за уџбенике, Београд, 2009.
 
Литература
 
Ковачевић, Душко М. (Р, стр. 138—139), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
Белешка о аутору у књизи Душко М. Ковачевић, Светозар Милетић. Живот и политика (1826—1901), Београд 2009.

CV и библиографија на сајту Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (извор)


Душко М. Ковачевић


Контакт

◦ Кабинет: 156/3

◦ телефон: 021 / 458-577


Академска каријера

◦ 2006. године - Избор у звање - редовни професор, Филозофски факултет, Нови Сад

Област: Општа историја,

◦ 1998. године - Докторат, Филозофски факултет, Нови Сад

Област: Историја, (наслов рада: Србија и Русија од Берлинског конгреса до абдикације краља Милана (1878-1889))

◦ 1989. године - Магистратура, Филозофски факултет, Београд

Област: Историја

◦ 1981. године - Диплома, Филозофски факултет, Нови Сад

Област: Историја

Области интересовања и истраживања

◦ Историја међународних односа у 19. и 20. веку

◦ Историја Русије у новом веку

◦ Историја Србије у 19. и почетком 20. века

◦ Историја српског народа у Хабсбуршкој монархији

◦ Историја српске цркве и фрушкогорских манастира


БИБЛИОГРАФИЈА

Књиге
1. Васа Живковић – живот, рад и песништво, Народна библиотека Панчево – Матица Српска – Народна библиотека Србије, Београд 1990.
2. Јаков Игњатовић Политичка биографија, Кровови, Сремски Карловци 1994.
3. Париска мировна конференција и мировни уговори из 1947, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад 1996.
4. Годишњи извештаји Министарства иностраних дела Руске империје о Србији и Босни и Херцеговини (1878-1903), САНУ, Нови Сад, 1996.
5. Историја за 8. разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2001.
6. Србија и Русија 1878–1889. Историјски институт САНУ, Београд 2003.
7. Старо Хопово. Манастир Светог Пантелејмона. Покрајински завод за заштиту споменика културе и Драганић, Нови Сад – Београд, 2003. 
8. 1804. Први српски устанак, Змај, Нови Сад 2004.
9. Скупштинске беседе краља Милана. О стопедесетогодишњици рођења (1854–2004), Филозофски факултет, Нови Сад, 2005.
10. Јаков Игњатовић. Политичка биографија 1822–1889, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006.
11. Фрушка гора, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2007. (коауторство)
12. Дивша–Ђипша. Манастир Светог Николе, Прометеј, Нови Сад, 2007.
 
РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ
1. Милица Нинковић (1854–1881), Зборник Матице српске за историју, св. 29, Нови Сад 1984.
2. Национални и просветитељски рад Павла Аршинова (1855–1930), Зборник Матице српске за историју, св. 30, Нови Сад 1984.
3. Прилози за биографију Јелене Илке Марковић, Петра и Анке Нинковић, Зборник Матице српске за историју, св. 31, Нови Сад 1985.
4. Политички и просветитељски рад Васе Живковића (1819-1891), Зборник Матице српске за историју, св. 33, Нови Сад, 1986.
5. Један прилог за био-библиографију историчара Мила Вукчевића, Свеске Матице српске, Серија друштвених наука, св. 2, Нови Сад, 1987.
6. Сарадња Јакова Игњатовића у ,,Отаџбини”, Зборник Матице српске за књижевност и језик, св. 2, Нови Сад, 1987.
7. Јаков Игњатовић о Источном питању-Погледи Јакова Игњатовића на Источно питање од револуције 1848. до почетка Велике источне кризе 1875. године, Зборник Матице српске за историју, св. 36, Нови Сад, 1987.
8. Из преписке Јована Ђорђевића, Лист ,,Позориште”, Сезона 1987/88, бр. 9. и 10. (коауторство са В. Крчмар)
9. Два писма Васе Живковића Ђорђу Рајковићу, Свеске Матице српске, Серија друштвених наука, св. 8, Нови Сад, 1988.
10. Академик Петар И. Поповић (1899–1987), Југословенски историјски часопис, св.1–2, Београд, 1988.
11. Змај у Источној кризи 1875–1878, Зборник Матице српске за историју, св. 37, Нови Сад, 1988. (коауторсво са Ч. Попов).
12. Из наше позоришне прошлости, Лист ,,Позориште”, сезона 1988/89, бр. 1–10. 
13. Обележити уједињење Војводине са Србијом 1918. године, ,,Дневник” 28. јануар 1989.
14. Сведочење Ђуре Вукићевића о Јакову Игњатовићу, Мађарима и Хрватима у време заседања Угарског и Хрватског сабора 1861. године, Зборник Матице српске за историју, св. 39, Нови Сад, 1989.
15. Јаков Игњатовић о српском бићу Црногораца, Зборник Матице српске за историју, св. 39, Нови Сад, 1989.
16. О настанку једне популарно писане расправе Миленка М. Вукићевића о деспоту Стефану Лазаревићу, Свеске Матице српске, Серија друштвених наука, св. 11, Нови Сад, 1989.
17. Васа Живковић у револуцији 1848–49, ,,Свеске”, бр. 2, Панчево, 1989.
18. Став Јакова Игњатовића према Мађарима и угарској држави, Зборник Матице српске за историју, св. 40, Нови Сад, 1989.
19. Европа и српска национална револуција. Осврт на српску историографију о Великој источној кризи 1875–1878, Истраживања, бр. 13. Нови Сад, 1990.
20. Јаков Игњатовић о положају српског народа у Угарској и питање његове аутономије, Зборник Матице српске за књижевност и језик, бр. 38/1, Нови Сад, 1990.
21. Одјек Велике сеобе Срба у делу Јакова Игњатовића, Зборник Матице српске за историју, св. 42, Нови Сад 1990.
22. Захвално и незахвално српство, Интервју са Н. Рајић о Новом Саду и његовој прошлости, ,,Дневник”, 15. август 1990.
23. Илија Гарашанин и Јован Ристић, У Зборнику Илија Гарашанин (1812–1874), Београд, 1991. (коауторство са Ч. Поповим).
24. Професор др Лазар Ракић, ин мемориам, 29. октобар 1992.
25. О оцу српске духовности, Станоје Станојевић, Свети Сава, Нови Сад, 1992, ,,Дневник”, 27. јануар 1993.
26. Поглед ,,великог брата”, Шта крије Архив спољне политике Руске империје о Србији, Интервју са В. Савић, ,,Дневник”, 6. фебруар 1994.
27. Како се склапао други светски мир, фељтон ,,Дневник” од 12. до 26. септембра 1996. (коауторство са Б. Ћурчићем)
28. Србија и Русија у завршној фази Источне кризе. Од примирја у Једрену до Берлинског конгреса, Настава историје бр. 5, Нови Сад, 1997.
29. Јаков Игњатовић, Фељтон, ,,Дневник” од 8. до 24. новембра 1997. 
30. Повратак независности српске цркве 1879. године, Настава историје, бр. 7, Нови Сад, 1999.
31. Јаков Игњатовић о Србима и Источном питању, Историјски записи, бр. 1-2, Подгорица 1999.
32. Краљу Милану, поводом стогодишњице смрти, Светионик, бр. 13-14, Петроварадин 2001.
33. Прва српска Војводина (1848-1860), Ново Видело, бр. 8, Београд 2001.
34. Преписка Јакова Игњатовића, Зборник радова, Писма као историјски извор, Београд, 2001.
35. Старо Хопово. Манастир Светог Пантелејмона, Карловачке новине, Сремски Карловци, јул 2001.(коауторство са Н. Ковачевић)
36. Ава Јустин Поповић, Светионик, бр. 15–16, Петроварадин, 2001.
37. Историја света, Змај, Нови Сад, 2001, Стручна редакција и хронологија
38. Велика енциклопедија света, Змај, Нови Сад, 2002, Стручна редакција и обрада ,,Подсетника”
39. ,,Станите, и не дирајте!”, Беседа поводом годишњице уласка српске војске у Нови Сад, Светионик, бр. 20, Петроварадин, 2003.
40. Георгије Бранковић – управитељ Учитељске школе у Сомбору (прилог за биографију), Зборник радова Научног скупа Образовање учитеља у прошлости, садашњости и будућности, Сомбор 2003.
41. Настојатељи манастира Хопова у 18. веку, Споменица историјског архива Срема, Сремска Митровица 2003.
42. Монаштво манастира Дивше, (са Н. Ковачевић) Споменица Историјског архива Срема, Сремска Митровица 2004.
43. Влада Милана Пироћанца, црквено питање и Русија, Истраживања, 16, Нови Сад, 2005.
44. Велика Ремета – прилог за историју манастира, Споменица Историјског архива Срем, 4, Сремска Митровица, 2005.
45. Манастир Велика Ремета у XVIII веку, Споменица Историјског архива Срем, 5, Сремска Митровица, 2006.
46. Русија, Балкан и Србија у време обновљеног Тројецарског савеза (1881–1887), Balkan i Panonija kroz istoriju, Novi Sad, 2006.
47. Русија и крај владавине краља Милана, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, XXXI, Нови Сад, 2006.
48. Обнова манастира Дивше у XVIII веку, Споменица Историјског архива Срем, 6, Сремска Митровица, 2007.
49. Русија и Први балкански рат, Први балкански рат 1912. године и крај Османског царства на Балкану, Научни скупови САНУ, књ. CXVI, Одељење историјских наука, књ. 30, Београд, 2007.
50. Јаков Игњатовић у револуцији 1848–1849. године, Истраживања, 18, Нови Сад, 2007.
 
ПРИКАЗИ
1. Ж. Ђорђевић, Чукур-чесма 1862. Студија о одласку Турака из Србије, Београд 1983, Зборник Матице српске за историју, св. 29, Нови Сад 1984.
2. Ђ. Микић, Аустро-Угарска и Младотурци 1908–1912, Бања Лука, 1983, Зборник матице српске за историју, св. 31, Нови Сад, 1985.
3. Русија и анексиона криза 1908–1909, Документи из совјетских архива, Приредио Б. Павићевић, Титоград 1984, Зборник матице српске за историју, св. 32, Нови Сад, 1985.
4. В. Стојанчевић, Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса, Београд 1986, Зборник Матице српске за историју, св. 34, Нови Сад, 1986.
5. М. Стефановић, Збор Димитрија Љотића 1934–1945., Београд 1984, Зборник Матице српске за историју, св. 34, Нови Сад, 1986.
6. Народна власт у Војводини 1941–1945, Зборник радова, Нови Сад, 1986, ,,Дневник”, 31. август 1986.
7. Ј. Попов, Народни фронт у Војводини 1944–1953, Нови Сад 1986, ,,Дневник”, 21. септембар, 1986.
8. Mихаило Полит Десанчић, Источно питање и његово органско решење, Зборник Матице српске за историју, св. 33, Нови Сад, 1986; приказ у: Југословенски историјски часопис, св. 1–2, Београд 1988.
9. Јаша Томић, Рат на Косову и Старој Србији 1912. године, Ниш, 1988, ,,Дневник” 11. јануар 1989.
10. Лицеј 1838–1863, Зборник докумената, приредио Р. Љушић, Београд, 1988.
11. М. Митровић, Подаци о Србији у протоколима Дворског ратног савета у Бечу (1717–1740), Београд, 1988, ,,Дневник” 8. март 1989.
12. Без априорне дефиниције, Ерик Хобсбаум, Нације и национализам од 1780. Програм, мит, стварност, Београд, 1996, ,,Дневник” , 7. мај 1997.
13. Драгоцена синтеза, Рене Грусе, Царство степа, Сремски Карловци 1996, ,,Дневник” 2. јул 1997.
14. Суд о реформатору, Лисјен Февр, Једна судбина Мартин Лутер, Ветерник , 1997, ,,Дневник”, 16. јул 1997.
15. Прворазредно сведочанство, Полемика Јована Ристића и српских конзервативаца 1877. године, Приредио Ч. Попов, Београд 1977, ,,Дневник”, 25. фебруар 1998.
16. Ђорђе Ђурић, Српски интелектуалац у политици, политичка биографија Јована Жујовића, Споменица Историјског архива Срема, Сремска Митровица, 2004.
РУСИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1856–1894.
Поглед у књигу
РУСИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1856–1894.
Еволуција спољне политике Русије после Крим­­­ског рата била је условљена како неопходношћу реформи у самој земљи, тако и измењеним околностима у међународним односима. Русија је морала да „обезбеди предах после изгубљеног рата за спровођење унутрашњих реформи“, али је, истовремено, морала да тражи и начин да изађе из „опасног и понижавајућег положаја“ у који ју је довео Париски мировни уговор. Било је потребно да земља изађе из међународне изо­лације у којој се нашла антируском „кримском коалицијом“ европских држава. '
прво издање, 2012
15 х 23 цм
222 стр.
броширан повез
ћирилица
ISBN: 978-86-519-1398-6
Пуна цена:
770,00 ДИН

Цена на сајту:
654,50 ДИН + (трошкови доставе)
Цена за чланове клуба са попустом:
577,50 ДИН
+ (трошкови доставе)