Налазите се | Аутори - Сава Живанов
Сава Живанов
БУЂЕЊЕ РУСИЈЕ
 
Односи између Русије и Србије током протекла два века одвијали су се неравномерно – у плимама приближавања, разумевања, сарадње и међусобне помоћи и у осекама неразумевања и удаљавања. Различите оцене које о тим односима постоје произлазе не само из различитих, често политички обојених приступа, него и из неједнозначних момената у тим односима.
 
Заједнички именитељ тих односа у последња два столећа своди се на засновану оцену да је то посебни тип односа, у коме су на одређујуће национално-државне интересе сваке земље, под притиском јавности, увелико утицали и сродност  и блискост два народа. То је налагало такав степен међусобне подршке који је понекад више или мање ишао и на штету неких непосредних државних интереса.
 
Током три четвртине 19. века Русија је била главни међународни ослонац у обнављању и учвршћењу српске државе. Дипломатски је помагала стицање и проширење српске аутономије, слала је оружје и добровољце за помоћ српским устаницима, а под притиском своје јавности Русија је – ради помоћи својој балканској браћи – 1877. ступила у рат против Турске. Руске и српске победе у том рату крунисане су, наредне године, стицањем државне независности Србије.
 
Као штићеник и савезник Русије, Србија је – и поред незаинтересованости Француске и отпора Енглеске – приступила Антанти, савезу демократских држава. То је било и остало трајно спољнополитичко опредељење Србије, упркос искушењима на том путу.
 
Током већег дела 20. века – упркос привременим удаљавањима – и царска и совјетска Русија биле су уз нас у тешким моментима. Тако је било током анексионе кризе и за време балканских ратова. У јулској кризи 1914. Русија је подржала Србију изложену ратним претњама Беча, а и сама није одступила пред ултиматумом Берлина.  У Манифесту поводом објаве рата, Николај II је нагласио да је Русија ушла у рат "да узме у заштиту неправедно увређену и нама сродну земљу" Србију и да брани "част, достојанство и целовитост Русије и њен статус међу великим силама". Тридесет година касније снаге Црвене армије учествовале су у ослобођењу Србије и Београда, а више хиљада њих ’пали су ту, на пољу славе’, учвршћујући темеље нашег пријатељства.
 
У критичном раздобљу за српски и руски народ у 90-им годинама 20. века, Русија Јељцина, Козирјева и Черномирдина постала је једна од полуга западног притиска на нашу земљу. Оваква несамостална спољна политика у целини, а према Србима посебно, изазвала је незадовољство у интелектуалним срединама Русије и постепено се пренела на шире кругове. Ово је нарочито дошло до изражаја за време агресије снага НАТО-а на Југославију.
 
То је, заједно са крупним неуспесима у унутрашњој политици, изазвало кризу и пад Јељциновог режима. Председник Путин са сарадницима, уз подршку широких кругова јавности, придигао је Русију и преусмерио њену спољну политику. У новој оријентацији поново се све више афирмише позитивни однос према Србији, што је посебно дошло до изражаја после мартовских догађаја (2004) на Космету. Упоредо са реалистичким и прагматистичним приступима решавању бројних међународних проблема, у политици Русије поново долази до изражаја специфични однос према Србима као  пријатељском и братском народу. Јасно је исказана спремност Русије да нас, у оквирима Повеље ОУН, подржи у решавању косметског проблема. Остаје питање колико је државно руководство Србије, због своје једностране политичке оријентације, спремно да прихвати ова нова руска настојања. У том оквиру је  питање како и колико може српска јавност да утиче на српске власти да ради тренутних интереса не испусте из вида традиционално блиске и пријатељске односе нашег народа с Русијом, што представља једну од вертикала нашег битисања.
 
Професор Факултета политичких наука
ЦРВЕНИ ОКТОБАР
Поглед у књигу
ЦРВЕНИ ОКТОБАР
Књига Црвени октобар прати и излаже збивања у Русији од почетка септембра 1917. до средине јула 1918. године, током десетомесечног периода најдраматичнијих догађања у историји ове земље. Она је својеврсна комбинација научно засноване и прегледно писане политичке и социјалне историје с политиколошко-социолошким анализама. У питању је, пре свега, догађајна историја тог преломног времена, препуна међусобно повезаних, испреплетаних и противречних догађаја, изазваних деловањем различитих објективних чинилаца и бројних политичких и социјалних актера. Хронолошко излагање збивања често се прекида анализама главних проблема којима су се бавили и покушали да их разреше актери тих збивања у појединим фазама овог раздобља. У разматрању сваког важнијег догађаја и проблема излажу се погледи судеоника и актера који су припадали групацијама различитих идејних опредељења и политичких усмерења, њихова каснија сећања, као и интерпретације потоњих историчара и аналитичара. У том мозаику догађаја и њихових тумачења аутор више имплицитно него експлицитно исказује своје оцене и судове. '
прво издање, 2012
15 х 23 цм
684 стр.
броширан повез
латиница
ISBN: 978-86-519-1399-3
Пуна цена:
1.980,00 ДИН

Цена на сајту:
1.683,00 ДИН + (трошкови доставе)
Цена за чланове клуба са попустом:
1.485,00 ДИН
+ (трошкови доставе)
ЦРВЕНИ ОКТОБАР
Поглед у књигу
ЦРВЕНИ ОКТОБАР
Обимна и детаљна двотомна књига некадашњег професора Факултета политичких наука из Београда наставља се логично и хронолошки на његове претходне студије посвећене руској историји – предмет студије Пад Руског царства јесте Фебруарска револуција 1917, која се завршила абдикацијом Николаја II Романова, а тема студије Русија 1917. јесу догађаји који ће уследити након фебруарског преврата и утрти пут доласку бољшевика на власт. У књизи Црвени октобар Живанов прати и излаже збивања у Русији од почетка септембра 1917. dо средине јула 1918. године, током десетомесечног периода најдраматичнијих догађања у историји ове земље. '
прво издање, 2012
15 х 23 цм
800 стр.
броширан повез
латиница
ISBN: 978-86-519-1423-5
Пуна цена:
2.200,00 ДИН

Цена на сајту:
1.870,00 ДИН + (трошкови доставе)
Цена за чланове клуба са попустом:
1.650,00 ДИН
+ (трошкови доставе)