Налазите се | Аутори - Штефан Цвајг
Штефан Цвајг
Штефан Цвајг
Из Википедије, слободне енциклопедије
 
Штефан Цвајг (нем. Stefan Zweig; Беч, 28. новембар 1881 — Петрополис, 22. фебруар 1942) је био аустријски писац, драматург, новинар и биограф.

Биографија
 
Штефан Цвајг рођен је у Бечу 1881. Био је син Морица Цвајга, имућног јеврејског произвођача текстила. Мајка, Ида Бретауер Цвајг, потицала је из јеврејске банкарске породице. Њен отац, Јозеф Бретауер, двадесет година је радио у Анкони, где је Ида рођена и одрасла. Цвајг је студирао филозофију на Бечком универзитету, где је 1904. докторирао са темом "Филозофија Иполита Тена". Религија није играла важну улогу у његовом образовању. "Отац и мајка били су Јевреји само случајношћу рођења", рекао је касније у једном интервјуу. Ипак, никад није одрицао припадност јеврејској заједници и често је писао о Јеврејима и јеврејским питањима, као на пример у причи "Мендел књигољубац". Био је близак са Теодором Херцлом, оснивачем ционизма, кога је упознао још када је Херцл био књижевни уредник у водећeм бечкoм листу "Нове слободне новине" где је објавио неке од Цвајгових раних радова. Цвајг је веровао у интернационализам и у европеизам, па му Херцлов јеврејски национализам није могао бити нарочито привлачан, што и сам потврђује у својој аутобиографији "Јучерашњи свет". "Нове слободне новине" нису објавиле рецензију Херцлове књиге "Јеврејска држава", а сам Цвајг ју је назвао глупом и бесмисленом.
 
Штефан Цвајг је био у сродству са чешким писцем Егоном Хостовским. Неки извори бележе да су били рођаци, а сам Хостовски рекао је за Цвајга да му је "веома далеки рођак".
 
Почетком Првог светског рата распрострањено патриотско осећање захватило је и немачке и аустријске Јевреје: заједно са Мартином Бубером и Херманом Коеном, и Цвајг му је дао подршку. Премда је био патриота, Цвајг је одбио да у руке узме оружје - служио је у Архиву Министарства војног, заузевши убрзо пацифистички став, попут свог пријатеља Ромена Ролана, добитника Нобелове награде за књижевност 1915. Преселио се у Швајцарску, где је остао до краја рата. Цвајг је до краја живота остао пацифист који се залагао за уједињење Европе. Попут Ролана, написао је много биографија. У "Јучерашњем свету" своју биографију Еразма Ротердамског назвао је "прикривеним аутопортретом".
 
Цвајг се 1920. оженио Фридериком Маријом фон Винтерниц (рођ. Бургер), а 1938. од ње се развео. Под именом Фридерике Цвајг она је објавила књигу о свом бившем мужу након његове смрти. Касније је објавила и једну илустровану књигу о Цвајгу. Цвајг се 1939. оженио својом секретарицом Лотом Алтман.
 
Цвајг је напустио Аустрију 1934, након Хитлеровог доласка на власт у Немачкој. Након тога живео је у Енглеској (прво у Лондону, а од 1939. у Бату). Услед брзог напредовања Хитлерових трупа у Француској и у читавој Западној Европи, Цвајг је са супругом прешао Атлантик и отпутовао у САД, где су се 1940. скрасили у Њујорку наставивши често да путују. 22. августа 1940. се поново селе - овога пута у Петрополис, град у конурбацији Рио де Жанеиро. Постајао је све депресивнији због пораста нетолеранције и успона ауторитарности и нацизма. Изгубивши наду у будућност човечанства, Цвајг је написао белешку о том безнађу. 23. фебруара 1942. Цвајг и његова супруга извршили су самоубиство узевши велику дозу барбитурата. Пронађени су у својој кући у Петрополису, с руком у руци. Цвајг је био очајан због будућности Европе и њене културе. "Сматрам да је боље у право време и достојанствено окончати живот у којем је интелектуални напор представљао врхунско задовољство, а слобода појединца највише земаљско добро", написао је.
Цвајгова кућа у Бразилу је касније претворена у музеј, данас познат као Кућа Штефан Цвајг.
 
Дела
 
Цвајг је вио веома угледан писац у двадесетим и тридесетим годинама XX века. Био је пријатељ са Артуром Шницлером и Сигмундом Фројдом. Велику популарност уживао је у САД-у, Јужној Америци и Европи, док је у Британији углавном био непознат. У континенталној Европи и данас је актуелан, али му је популарност у САД-у знатно опала. Од деведесетих година неколико издавачких кућа (пре свих "Пушкин прес" и "Њујоршки књижевни преглед") оживљава Цвајгова дела на енглеском. Исто тако, "Планкет лејк прес е-књиге" почео је са објављивањем електронских верзија Цвајгових нефикционалних дела.
 
Цвајгови критичари из енглеског говорног подручја оштро су подељени на оне који презиру његов стил као слаб, лаган и површан и на оне приврженије европској традицији што уздижу Цвајгов хуманизам и једноставан и ефектан стил.
 
Цвајг је најпознатији по својим новелама ("Краљевска игра", "Амок", "Писмо непознате жене" према којој је Макс Офулс 1920. снимио истоимени филм), романима ("Нестрпљиво срце", "Помешана осећања", "Девојка из поште" - постхумно објављен) и биографијама (Еразмо Ротердамски, Магелан, Марија Стјуарт, Балзак). Дела су му била штампана на енглеском без његовог пристанка под псеудонимом "Стивен Бренч" (превод његовог имена на енглески), у време када је антинацистичко расположење било распрострањено. Према Цвајговој биографији краљице Марије Антоанете касније је снимљен холивудски филм са Нормом Ширер у насловној улози.
 
Цвајг је био близак са Рихардом Штраусом и написао је либрето за "Ћутљиву жену". Штраус се супротставио нацистичком режиму одбивши да одобри уклањање Цвајговог имена из програма на премијери, 24. јуна 1935. у Дрездену. Због тога је Гебелс отказао најављени долазак, а опера је била забрањена након трећег извођења. Цвајг је 1937, у сарадњи са Јозефом Грегором, написао либрето за Штраусову оперу "Дафне". Бар још једно Цвајгово дело имало је музичко извођење
 
Његово еклектичко дело састоји се из неколико збирки поезије, неколико позоришних комада („Терзит“ 1907, „Волпона“ 1927), али Цвајг је пре свега чувен по својим новелама („Амок“ 1922, „Помешана осећања“ 1926,

„Двадесетчетири сата из живота једне жене“ 1934), причама о интензивним страстима које понекад прелазе у морбидност или шалу. Његова „Шаховска новела“ (Schachnovelle) објављена је постхумно. Писао је и бројне биографије историјских личности (Марија Стјуарт, Магелан, Марија Антоанета) користећи прецизну психолошку анализу. Преко 20 година је радио на збирки прича „Звездани часови човечанства“ (Sternstunden der Menschheit) у којој је описао четрнаест најзначајнијих догађаја у историји света по свом избору.
БРАЗИЛ
Поглед у књигу
БРАЗИЛ
Немогуће је Бразил, један тако простран свет, познавати потпуно. Провео сам отприлике пола године у тој земљи, и управо тек сада знам, упркос свој ревности за учењем и путовањима, колико ми још недостаје за један стварно потпуни преглед тог огромног царства и како би читав један живот једва био довољан да би се могло рећи: ја познајем Бразил. Штефан Цвајг  '
превео Бајрам Личина
прво издање, 2013
16 х 20 цм
232 стр.
броширан повез
латиница
ISBN: 978-86-519-1703-8
Пуна цена:
1.210,00 ДИН

Цена на сајту:
330,00 ДИН + (трошкови доставе)

Књигу тренутно не можете наручити од нас.
ЈУЧЕРАШЊИ СВЕТ
ЈУЧЕРАШЊИ СВЕТ
Јучерашњи свет Штефана Цвајга, мемоари славног писца, захваљујући ауторовом изузетном списатељском таленту, ренесансној интелектуалној и духовној ширини, као и импозантном броју познанстава и пријатељстава са људима који су обележили једну епоху, у потпуности заслужују наслов који носе: Цвајгови мемоари, наиме, заиста представљају и мемоаре једног прохујалог времена. Без устручавања ваља рећи – реч је о једној од најупечатљивијих аутобиографија написаних у људској историји.'
превео Александар Тишма
прво издање, 2009.
14 х 19,5 цм, 376 стр.
тврд повез, латиница
978-86-519-0004-7
Пуна цена:
1.045,00 ДИН

Цена на сајту:
992,75 ДИН + (трошкови доставе)

Књигу тренутно не можете наручити од нас.