Налазите се | Аутори - Коста Хакман
Коста Хакман

Коста Хакман
Из Википедије, слободне енциклопедије

Коста Хакман сликар
Датум рођења: 22. мај 1899.
Место рођења: Босанска Крупа ( Аустроугарска)
Датум смрти: 9. децембар 1961.
Место смрти: Опатија ( ФНР Југославија)

Коста Хакман (Босанска Крупа, 22. мај 1899 — Опатија, 9. децембар 1961) је био српски сликар и ликовни педагог.

Биографија 
Коста Хакман је рођен 22. маја 1899. у Босанској Крупи. Основну школу завршио је у Тузли, граду од око 2.500 становника, који је почетком века био важан административни, културни и верски центар Источне Босне. Године 1908. уписан је у тузланску гимназију, тада сматрану за једну од најбољих школа у Босни, познату и по слободарским идејама које су неговали њени професори и ђаци.Припадник је ослободилачког покрета „Млада Босна“, па је 1914. ухапшен. Након завршетка Првог светског рата Коста се опредељује за студије сликарства. После једне године студија у Прагу код Буковца (1919-1920) и пола године проведене у Бечу, Хакман своје сликарске афинитете открива у Кракову (1920-1924) где студира у класи Станислава Вајса. Савлађивање заната и спознаја суштине пејзажа помогли су му да већ тада дефинише свој сликарски кредо: „Нема линија, нема обликовања, постоје само контрасти [...] не црним и белим већ колористичком импресијом“. Радови изложени у Београду по завршеном школовању децембра 1925. године, обележавају уводну фазу рада (1924-1925). Одлазак у Париз (1926-1929) за Хакмана значи остварење животног сна, слике настале у том периоду, са погледима на париске улице и мртве природе излаже 1929. године, по повратку у Београд, у којем ће провести остатак живота посвећен сликању и педагошком раду. Поново је боравио у Паризу, 1937., где је добио златну медаљу на Светској изложби.

Уочи другог светског рата био је предавач на Београдском Универзитету. Други светски рат је провео у конц-логору у Дортмунду да би се после слома Трећег Рајха вратио у земљу. Године 1947. се оженио Радмилом Лозанић и добија кћерку 1949. године. Универзитетску каријеру започету пред рат, наставља као један од редовних професора Академије ликовних уметности у Београду. Међу његовим ђацима стасали су Љуба Поповић, Момо Капор, Милић од Мачве и многи други. Био је један од најзначајнијих југословенских уметника. Као сликар припада неоимпресионизму на граници са експресионизмом.

Умро је 9. децембар 1961. у Опатији).

Самосталне изложбе
У току свог живота Коста Хакман је учествовао на преко 80 групних изложби а самостално је почео да излаже већ од 1925. године.

Овде је наведен преглед самосталних изложби:

1925 - Београд, Основна школа код Саборне цркве, 13. децембра.
1929 - Београд, уметнички павиљон, 17-30. новембар.
1931 - Београд, уметнички павиљон (са С. Стојановићем) 8. фебруара.
1936 - Београд, уметнички павиљон, 16. фебруара.
1955 - Београд, Галерија УЛУС-октобар-новембар.
1956 - Тузла, Гимназија, јула.
1957 - Сарајево, Умјетнички Павиљон, 16-24. децембра.
1958 - Загреб, Изложбене просторије на Корзу (са С. Кучинским) 1. априла.
1963 - Београд, уметнички павиљон, 11-20. октобра (Посмртна).
1980 - Сарајево, Галерија југословенског портрета, 1. октобар - 1. децембра.
1987 - Париз, Centre culturel de la R. S. F. de Yugoslavie, 17. November — 10. December.
[уреди] Литература1.Otvaranje izložbe slika G. Koste Hakmana, VREME, Beograd, 14. decembar 1925.
2.Протић, Б. Миодраг (1970.) (на ((sr))). Српско сликарство ХХ века, Том 2. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит. стр. 533 страна.
3.LAZAR TRIFUNOVIĆ, Srpsko slikarstvo XX veka, SAVREMENIK, Beograd, oktobar 1961, god. VII, knj. XIV, br. 10, str. 286-296.
4.Žarko Domljan, Likovna enciklopedija Jugoslavije, Volume 1, Jugoslavenski leksikografski zavod "Miroslav Krleža", Zagreb, (1984.) Str. 660.
5.Aleksa Čelebonović, Savremeno slikarstvo u Jugoslaviji, Jugoslavija, Beograd, 1965.,
6.Ljiljana Piletić Stojanović, Kosta Hakman, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1994.,
7.Kn Tr Benoit, Kosta Hakman, International Book Marketing Service Limited, 2012., ISBN 978-62-0021-991-6
8.Oto Bihalji-Merin, Hakman, Kosta, Mala enciklopedija Prosveta: opšta enciklopedija, Том 3, Prosveta, Beograd, (1978.),
9.Ma. H. (MELIHA HUSEDŽINOVIĆ), Hakman, Kosta, LIKOVNA ENCIKLOPEDIJA JUGOSLAVIJE, JUGOSLAVENSKI LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD „MIROSLAV KRLEŽA“, Zagreb, 1984, knj. 1, str. 514.
10.MILIĆ STANKOVIĆ, U klasi profesora Koste Hakmana, POVJESNICA MILIĆA OD MAČVE, autorsko izdanje, Beograd, 1985, str. 171-177.
11.MIODRAG KOLARIĆ, Hakman, Kosta, ENCIKLOPEDIJA LIKOVNIH UMJETNOSTI, LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD FNRJ, Zagreb, 1962, knj. 2, str. 496.
12.Umro Kosta Hakman, POLITIKA, Beograd, 9. decembar 1961.

<-   ->