Ово је књига о Фројду, а не о психоанализи; то значи да јој недостају две ствари: само аналитичко искуство и расправа о постфројдовским школама. Што се тиче првог, без сумње је ризичан изазов писати о Фројду а не бити аналитичар ни анализиран и претресати његово дело као споменик наше културе, као текст у којему се аналитичко искуство изражава и разумева. Што се тиче постфројдовске литерауре, стављена је на страну, или зато што произилази из преправки, које је у фројдизам унело аналитичко искуство или зато што уводи нове теоријске концепте.
Ова књига није психолошка него филозофска . За аутора је било важно ново разумевање човека које је Фројд изнео.