Налазите се | Черути-Гулдберг о својој књизи ФИЛОЗОФИЈА У ЛАТИНСКОЈ АМЕРИЦИ

У Клубу – књижари – галерији Гласник, у среду 26. јула, представљена је књига ФИЛОЗОФИЈА У ЛАТИНСКОЈ АМЕРИЦИ, аутора Орасија Черути-Гулдберга, професора латиноамеричке филозофије и политичке филозофије, који је говорио о својој књизи.

Орасио Черути-Гулдберг је ових дана гост Београда у оквиру Летње школе латиноамеричких студија, коју организује Друштво хиспаниста Србије.

На представљању књиге, објављене пре неколико година у издању Гласника, осим аутора, говорио је Триво Инђић, социолог и некадашњи амбасадор СРЈ/СЦГ у Шпанији, Јелена Спасојевић, председница Друштва хиспаниста Србије, и Петар В. Арбутина, директор Гласниковог Сектора за издавање књига.

Петар В. Арбутина се осврнуо на специфичности и значај ове књиге, у којој њен аутор, попут одређених других еминентних писаца из тог дела света, настоји да покаже и објасни утицај различитих друштвених мена у једној културној парадигми.

Јелена Спасојевић је подсетила да је ова књига штампана на иницијативу покојног Радована Биговића, уредника Гласникове Филозофско-теолошке едиције, нагласивши да је њено својевремено објављивање (2012) уједно било и полазна тачка за многе активности које су се потом развијале у оквиру Друштва хиспаниста Србије и школе латиноамеричких студија.

„Иако није скоро објављена, њена промоција долази у право време, а наша жеља је да овакве књиге и аутори допринесу томе да се и наши студенти убудуће више баве Латинском Америком, која може бити интересантна и за анализу многих локалних проблема“, изјавила је Јелена Спасојевић констатујући да ова књига заправо представља мапу и увод за даље упознавање и тумачење Латинске Америке и филозофске мисли на тим просторима, која је особена и изузетно примамљива.

Триво Инђић је запазио да ова књига уједно представља и прву прилику за нашу читалачку публику да се упозна са филозофијом у Латинској Америци, читајући о њој на српском језику, што омогућава превазилажење одређене академске празнине која није својствена само нашим просторима већ је такорећи глобална појава „касног откривања“ Латинске Америке.

„Черути филозофију сагледава као активну, односно не као посматрачку активност, па ова књига стога нуди и позив на активно размишљање и упутство како бити критичан према званичним формулама које пасивизирају појединце и своде их на пуке конзументе“, оценио је Инђић напоменувши да се аутор бави самим полазиштима латиноамеричке филозофске мисли, преиспитујући и објашњавајући њене темељне појмове.

Черути, како је Инђић објаснио, посматра простор Латинске Америке као целину те стога на исти начин говори и о филозофији на тим просторима.

„Черути жели да покаже важност повратка филозофије у непосредни живот и пут за успостављање њених директних веза с непосредним вредностима у друштву, као што су слободе и права, јер нема мишљења које није вредносно, као што нема ни политике која уједно није и етика“, рекао је Инђић.

Орасио Черути-Гулдберг је испричао како је настало ово веома сажето дело које је ушло у зборник сачињен у Мексику поводом 200 година независности Хаитија (1810–2010), сто година од Мексичке револуције. Студија посвећена историји латиноамеричке филозофије настала је на иницијативу др Мерседес де Вега Армихе, генералног директора Дипломатске историјске колекције Министарства спољних послова Мексика. Иста установа, рекао је Черути, дала му је одобрење да ову студију објави као посебну књигу и веома је срећан што је преведена на српски и што ју је штампао Гласник.

Он је констатовао да су приступи изучавања филозофије слични у већини школа у свету и да се полази од основа античке филозофије, док је његово мишљење да треба учити све што је важно, али и да треба кренути од „наше стварности“ и потом ићи ка прошлости и темељима филозофских размишљања.

„Ми који радимо на универзитетима имамо привилегију и одговорност да друштву вратимо оно што смо од њега добили, а потребна нам је филозофија која није пасивна и субјекти који нису подређени“, истакао је Черути-Гулдберг нагласивши да једну од најтежих последица затворености и пасивности универзитета представља њихова неолиберализација која води ка томе да сви они који се баве филозофијом „перу руке“ од сваке одговорности за дешавања у друштву.

„Стога је на крају сваког поглавља ове књиге и списак литературе који вас позива да истражујете више о свакој теми, а посебно бих био срећан ако би она била почетак филозофског дијалога између простора Латинске Америке и Балкана“, рекао је он.

Дејан Михаиловић, аутор предговора у овој књизи, насловљеног „Латиноамеричка филозофска мисао: од трагања за идентитетом преко утопије ка еманципацији“, такође се укључио у разговор о значају овог издања.

„Ова књига је и покушај да се српској читалачкој публици приближи латиноамеричка мисао, да се укаже на њен значај и утицај на савремене светске токове, превасходно у сфери филозофије, политике, економије, културе и осталих сродних дисциплина“, рекао је Михаиловић нагласивши да она није намењена само професорима и студентима филозофије већ и широј јавности, и да стога може бити од велике помоћи успостављању дијалога два региона, који је поменуо и Орасио Черути-Гулдберг.